Добродошли у двадесет и први век у коме доминира цивилизован демократски и либерално оријентисан свет. Где се говори о правима и слободама човека. Добродошли у свет где нема ратова, где нема осуде, где нема правде, али се позива на право. Где је свако ко се позива на историју заостао, где је традиција срамота, а грб, застава и химна су само обележја без значења.
Напоменула бих да је у овом двадесет и првом веку, тачније ове 2020. године пре седамдесет и пет лета један храбар народ преживео велику трауму. Многи кажу да је тај народ иза овог новог доба, јер тај народ има културу, историју и обележје које има своју дубину, да то смо ми Срби. Пре 75 година Срби су били заточени у бруталном логору „Јасеновцу“.
Највеће зло створено од стране људске руке, најбруталнија убиства запечатио је своја злодела на великом броју жртава. Преко 700.000 жртава се процењује, тај број се срамотно смањује сваке године. Храбар народ који је увек знао да брани своју отаџбину, који су увек поштовали своју традицију данас се суочава са заборавом. Заборављамо колико је Срба убијено? Колико је деце брутално искасапљено пред својим мајкама? Колико је „победника“ било који су пререзали србосјеком жртве за само једну ноћ? Или колико је било „украсних“ огрлица од српских очију? А шта видимо када одемо у Јасеновац? Само једну ливаду са каменим цветом. Да ли ћемо сутра знати шта се тамо десило? Да ли ћемо држати помен страдалима, као што они тамо држе помен злочинцима? Ливада пуна таме не сме да прикрије страдале, не смемо дозволити да српска страдања оду у заборав.
Срби! Осветлите свој образ. Не желимо да народ хваљен од Макензена буде само пуштен у заборав. Оправдајмо наш грб. Сетите се да су наши преци певали у возу смрти. Нека свако пролеће буде свима нама сећање на страдале Србе. Знајте да ако је постојала позоришна представа у Јасеновцу, НДХ је онда играла улогу истребљивача српске нације. Опростили смо, али никад не заборавимо! Наталија Пауновић
Comments