Опет поручујемо: "Оздравите да се враћамо" и саветујемо да што пре узмете у руке бриљантни првенац Умберта Ека - "ИМЕ РУЖЕ" (1980). Прича о томе колико смо спремни да слепо верујемо својим убеђењима, узорима, књигама... У једном манастиру на северу Италије, смештеном у врлетима Алпа, дешава се низ вероватно повезаних убистава. У налажење повезнице међу њима, а самим тим и убице, упушта се енглески фрањевачки монах Вилијем од Баскервила који је тек стигао у манастир, у пратњи млађег бенедиктанца Адса од Мелка. На ово занимљиво путовање кроз интриге и грехе мора се поћи отвореног ума, без предрасуда и са јасним циљем, попут самог писца који каже да је једина радост књижевника у томе што сме писати из чисте љубави према писању. Тако је и са читаоцима - избаците из главе све приче које сте чули о животу у средњовековним манастирима, о подвижништву у вери, о једином исправном тумачењу Библије, о смислу трагања за истином... и пронаћи ћете мир. Јер "свугде сам тражио мир, али га нигде нисам пронашао, осим у неком кутку, са књигом", поручује Еко у предговору.
Вероваћемо му на реч. Уз "Име руже"
Comments